1А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом његовијем, над Израиљем; слушај дакле ријечи Господње. 2Овако вели Господ над војскама: опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира. 3Зато иди, и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и дјецу и што је на сиси и волове и овце и камиле и магарце. 4Тада Саул сазва народ, и изброји их у Телаиму, и бјеше их двјеста тисућа пјешака и десет тисућа људи од Јуде. 5И дође Саул до града Амаличкога, и намјести засједу у потоку. 6И рече Саул Кенејима: идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свијем синовима Израиљевијем кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика. 7И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру. 8И ухвати Агага цара Амаличкога жива, а сав народ његов поби оштријем мачем. 9И Саул и народ његов поштедје Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што бијаше добро, и не хтјеше побити; него што бијаше зло и без цијене, оно побише. 10Зато дође ријеч Господња к Самуилу говорећи: 11Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је отступио од мене, и није извршио мојих ријечи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ. 12И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал. 13Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: благословен да си Господу! извршио сам ријеч Господњу. 14А Самуило рече: каква је то блека оваца у ушима мојим? и рика волова коју чујем? 15А Саул рече: од Амалика догнаше их; јер народ поштедје најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твојему; остало пак побисмо као проклето. 16А Самуило рече Саулу: стани да ти кажем што ми је рекао Господ ноћас. Рече му: говори. 17Тада рече Самуило: нијеси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевијем, и Господ те помаза за цара над Израиљем? 18И Господ те посла на овај пут и рече: иди, побиј грјешне Амалике, и војуј на њих докле их не истријебите. 19Зашто дакле не послуша гласа Господњега, него се наклопи на плијен, и учини зло пред Господом? 20А Саул одговори Самуилу: та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара Амаличкога, а Амалике сам истријебио. 21Него народ узе од плијена овце и волове, најбоље између проклетијех ствари, да принесе на жртву Господу Богу твојему у Галгалу. 22Али Самуило рече: зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас његов? гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске. 23Јер је непослушност као гријех од чарања, и непокорност као сујевјерство и идолопоклонство. Одбацио си ријеч Господњу, зато је и он тебе одбацио да не будеш више цар. 24Тада рече Саул Самуилу: згријешио сам што сам преступио заповијест Господњу и твоје ријечи; јер побојах се народа и послушах глас његов. 25Него сада опрости ми гријех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу. 26А Самуило рече Саулу: нећу се вратити с тобом, јер си одбацио ријеч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем. 27И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његова, те се одадрије. 28Тада му рече Самуило: одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњему твојему, који је бољи од тебе. 29И доиста јунак Израиљев неће слагати, нити ће се раскајати; јер није човјек да се каје. 30А он рече: згријешио сам; али ми сад учини част пред старјешинама народа мојега и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твојему. 31И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу. 32Потом рече Самуило: доведите ми Агага цара Амаличкога. И дође к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: заиста, прошла је горчина смртна. 33Али Самуило рече: како је твој мач учинио те су жене остале без дјеце, тако ће остати без дјеце твоја мајка међу женама. И исијече Самуило Агага пред Господом у Галгалу. 34Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову. 35И Самуило не видје више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем.