1Један дан рече Јонатан син Саулов момку својему који му ношаше оружје: хајде да идемо к стражи Филистејској која је на оној страни. А оцу својему не каза ништа. 2А Саул стајаше крај брда под шипком, који бијаше у Мигрону; и народа бјеше с њим око шест стотина људи. 3И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњега у Силому ношаше оплећак. И народ не знадијаше да је отишао Јонатан. 4А у кланцу којим шћаше Јонатан отићи к стражи Филистејској, бијаху двије стрмене стијене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене. 5И једна од њих стајаше са сјевера према Михмасу, а друга с југа према Гаваји. 6И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: хајде да отидемо к стражи тијех необрезанијех; може бити да ће нам учинити што Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином. 7А онај што му ношаше оружје одговори му: чини што ти је год у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда год хоћеш. 8А Јонатан му рече: ево, отићи ћемо к тијем људима, и показаћемо им се. 9Ако нам реку: чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом мјесту, и нећемо ићи к њима. 10Ако ли реку: ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак. 11И показаше се обојица стражи Филистејској; а Филистеји рекоше: гле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили. 12И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оному што му ношаше оружје: хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу. 13Тако пузаше Јонатан рукама и ногама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје. 14И то би први бој, у ком поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље. 15И уђе страх у око у пољу и у сав народ; и стража и они који бјеху изашли да плијене препадоше се, и земља се усколеба, јер бјеше страх од Бога. 16А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази гдје се мноштво узбунило и успропадало. 17Тада рече Саул народу који бијаше с њим: прегледајте и видите ко је отишао од нас. И кад прегледаше, гле, не бјеше Јонатана и момка његова који му ношаше оружје. 18И рече Саул Ахији: донеси ковчег Божји; јер ковчег Божји бијаше тада код синова Израиљевијех. 19А док говораше Саул свештенику, забуна у околу Филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: остави. 20И Саул и сав народ што бјеше с њим скупише се и дођоше до боја, и гле, повадили бјеху мачеве један на другога, и забуна бјеше врло велика. 21А бијаше с Филистејима Јевреја као прије, који иђаху с њима на војску свуда; па и они присташе уз Израиљце, који бијаху са Саулом и Јонатаном. 22И сви Израиљци који се бијаху сакрили у гори Јефремовој кад чуше да бјеже Филистеји, наклопише се и они за њима бијући их. 23И избави Господ Израиља у онај дан; и бој отиде дори до Вет-Авена. 24И Израиљци се врло уморише онај дан; а Саул закле народ говорећи: да је проклет који једе што до вечера, да се осветим непријатељима својим. И не окуси народ ништа. 25И сав народ оне земље дође у шуму, гдје бјеше много меда по земљи. 26И кад дође народ у шуму, видје мед гдје тече; али нико не принесе руке к устима својим: јер се народ бојаше заклетве. 27Али Јонатан не чу кад отац његов закле народ, те пружи штап који му бјеше у руци, и замочи крај у сат, и примаче руку своју к устима својим, и засвијетлише му се очи. 28А један из народа проговори и рече: отац је твој заклео народ рекавши: да је проклет ко би јео што данас; стога суста народ. 29Тада рече Јонатан: смео је земљу отац мој; видите како ми се засвијетлише очи, чим окусих мало меда. 30А да је још народ слободно јео данас од плијена непријатеља својих, који нађе! не би ли полом Филистејски био још већи? 31И тако побише онај дан Филистеје од Михмаса до Ајалона, и народ се врло умори. 32И наклопи се народ на плијен, и нахваташе оваца и волова и телаца, и поклаше их на земљи, и стаде народ јести с крвљу. 33И јавише Саулу говорећи: ево народ гријеши Господу једући с крвљу. А он рече: невјеру учинисте; доваљајте сада к мени велик камен. 34За тијем рече Саул: разидите се међу народ и реците: доведите сваки к мени вола својега и овцу своју; и овдје закољите и једите, и нећете гријешити Господу једући с крвљу. И донесе сав народ, сваки свога вола својом руком оне ноћи, и ондје клаше. 35И начини Саул олтар Господу; то би први олтар који начини Господу. 36Потом рече Саул: хајдемо за Филистејима ноћас, да их плијенимо до јутра, и да их не оставимо ниједнога. А они рекоше: чини што ти је год воља. Али свештеник рече: да приступимо овдје к Богу. 37И упита Саул Бога: хоћу ли ићи за Филистејима? хоћеш ли их дати у руке Израиљу? Али не одговори му онај дан. 38Зато рече Саул: приступите овамо сви главари народни, и тражите и видите на ком је гријех данас. 39Јер како је жив Господ који избавља Израиља, ако буде и на Јонатану сину мојем, погинуће заиста. И не одговори му нико из свега народа. 40Потом рече свему Израиљу: ви будите с једне стране, а ја и Јонатан син мој бићемо с друге стране. А народ рече Саулу: чини што ти је драго. 41Тада рече Саул Господу Богу Израиљеву: покажи правога. И обличи се Јонатан и Саул, а народ изиде прав. 42И рече Саул: баците ждријеб за ме и за Јонатана сина мојега. И обличи се Јонатан. 43Тада рече Саул Јонатану: кажи ми шта си учинио? И каза му Јонатан и рече: само сам окусио мало меда накрај штапа који ми бјеше у руци; ево ме; хоћу ли погинути? 44А Саул рече: то нека ми учини Бог и то нека дода, погинућеш, Јонатане! 45Али народ рече Саулу: зар да погине Јонатан, који је учинио ово спасење велико у Израиљу? Боже сачувај! Тако жив био Господ, неће пасти на земљу ниједна длака с главе његове. Јер је с помоћу Божјом учинио то данас. И тако избави народ Јонатана, те не погибе. 46Тада се врати Саул од Филистеја, а Филистеји отидоше у своје мјесто. 47И Саул царујући над Израиљем ратоваше на све непријатеље своје, на Моавце и на синове Амонове и на Едомце и на цареве Совске и на Филистеје, и куда се год обраћаше, надвлађиваше. 48Скупи такођер војску и поби Амалика; и избави Израиља из руку онијех који га плијењаху. 49А Саул имаше синове: Јонатана и Исуја и Мелхисуја; а двјема кћерима његовијем бјеху имена првеници Мерава а млађој Михала. 50А жени Сауловој бјеше име Ахиноама кћи Ахимасова; а војводи његову бјеше име Авенир син Нира стрица Саулова. 51Јер Кис отац Саулов и Нир отац Авениров бијаху синови Авилови. 52И бијаше велики рат с Филистејима свега вијека Саулова; и кога год виђаше Саул храбра и јунака, узимаше га к себи.