1Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповијести као што вам предадох. 2Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу. 3Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. 4И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је све једно као да је обријана. 5Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива. 6Али муж да не покрива главе, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља. 7Јер није муж од жене него жена од мужа. 8Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради. 9Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради. 10Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу. 11Јер како је жена од мужа, тако је и муж од жене; а све је од Бога. 12Сами међу собом судите је ли лијепо да се жена гологлава моли Богу? 13Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу; 14А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала. 15Ако ли је ко свадљив, ми таковога обичаја немамо, нити цркве Божије. 16Али ово заповиједајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате. 17Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто вјерујем од овога. 18Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама. 19А кад се скупите на једно мјесто, не једе се вечера Господња. 20Јер сваки своју вечеру узме најприје и једе, и тако један гладује а други се опија. 21Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу. 22Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб. 23И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен. 24Тако и чашу, по вечери, говорећи: ово је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен. 25Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође. 26Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој. 27Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије; 28Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега. 29Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају. 30Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били. 31Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом. 32Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога. 33Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на гријех не састајете. А за остало уредићу кад дођем. 34