1И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору; 2И сви једно јело духовно једоше; 3И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која иђаше за њима: а стијена бјеше Христос. 4Али многи од њих не бијаху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи. 5А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што жељеше. 6Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: сједоше људи да једу и да пију, и усташе да играју. 7Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде. 8Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше. 9Нити да вичемо на Бога, као неко од њих што викаше, и изгибоше од крвника. 10Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које пошљедак свијета дође. 11Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне. 12Друго искушење не дође на вас осим човјечијега; али је вјеран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднијети. 13Зато, љубазна браћо моја, бјегајте од идолопоклонства. 14Као мудрима говорим; судите ви шта говорим. 15Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова? 16Јер смо један хљеб, једно тијело многи; јер сви у једноме хљебу имамо заједницу. 17Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нијесу ли заједничари олтара? 18Шта дакле говорим? да је идол што? или идолска жртва да је што? 19Није; него што жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима. 20Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у трпези Господњој и у трпези ђаволској. 21Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од њега? 22Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро. 23Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога. 24Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујете савјести ради; 25Јер је Господња земља и што је на њој. 26Ако ли вас ко од невјерника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савјести ради. 27Ако ли вам пак ко рече: ово је идолска жртва, не једите ради онога који вам каже, и ради савјести; јер је Господња земља и што је на њој. 28Али не говорим за савјест твоју, него другога; јер зашто да моју слободу суди савјест другога? 29Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за што ја захваљујем? 30Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините. 31Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој, 32Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многијех, да се спасу. 33