1А кад ковчег завјета Господњега улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида гдје скаче и игра, и подругну му се у срцу свом. 2 3И кад донесоше ковчег Божји, намјестише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом. 4Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње. 5И раздаде свијем Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хљеб и комад меса и врч вина. 6Потом постави пред ковчегом Господњим слуге између Левита да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљева: 7Асафа поглавара, а другога за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале, 8А Венаја и Јазило свештеници бијаху једнако с трубама пред ковчегом завјета Господњега. 9У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова: 10Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова. 11Пјевајте му, славите га, казујте сва чудеса његова. 12Хвалите се светијем именом његовијем; нека се весели срце онијех који траже Господа. 13Тражите Господа и силу његову; тражите лице његово без престанка. 14Памтите чудеса његова, која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех. 15Сјеме Израиљево слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови. 16Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови. 17Памтите увијек завјет његов, ријеч коју је дао на тисућу кољена. 18Што је завјетовао Авраму и зашто се клео Исаку, 19То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завјет вјечни, 20Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио. 21Тада вас бијаше мало на број, бијаше вас мало, и бијасте дошљаци. 22Иђаху од народа до народа, и из једнога царства к другому племену. 23Не даде никому да им науди, и караше за њих цареве: 24Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла. 25Пјевај Господу, сва земљо! јављајте од дана на дан спасење његово. 26Казујте по народима славу његову, по свијем племенима чудеса његова. 27Јер је велик Господ и ваља га хвалити веома; страшнији је од свијех богова. 28Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио. 29Слава је и величанство пред њим, сила и радост у стану његову. 30Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част. 31Дајте Господу славу према имену његову, носите даре и идите преда њ, поклоните се Господу и светој красоти. 32Стрепи пред њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се помјестити. 33Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује. 34Нека пљеска море и што је у њему; нека скаче поље и све што је на њему. 35Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи. 36Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова. 37И реците: спаси нас, Боже спасења нашега, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом. 38Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека. Тада сав народ рече: амин; и хвалише Господа. 39И остави ондје пред ковчегом завјета Господњега Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан, 40И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутунова и Осу, да буду вратари; 41А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону, 42Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповједио Израиљу, 43И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименице именовани да хвале Господа, јер је довијека милост његова,