1Потом се разиде сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој. 2 3А кад Давид сјеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: гле, ја стојим у кући кедрова дрвета, а ковчег завјета Господњега под завјесима. 4А Натан рече Давиду: што ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом. 5Али ону ноћ дође ријеч Божија Натану говорећи: 6Иди и реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ: ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам. 7Кад нијесам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона, 8Куда сам год ходио са свијем Израиљем, јесам ли једну ријеч рекао коме између судија Израиљевијех којима заповиједах да пасу народ мој, и казао: зашто ми не начините кућу од кедра? 9Овако дакле реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему Израиљу. 10И бјех с тобом куда си год ишао, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи. 11И одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као прије, 12И од онога дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу. 13И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово. 14Они ће ми сазидати дом, и утврдићу пријесто његов довијека. 15Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од онога који бјеше прије тебе. 16Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довијека, и пријесто ће његов стајати довијека. 17По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду. 18Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде? 19И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге својега на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човјечијим, Господе Боже. 20Шта ће још Давид да ти говори о части слуге твојега, кад ти знаш слугу својега? 21Господе, слуге својега ради и по срцу својему чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари. 22Господе, нема таквога какав си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што чусмо својим ушима. 23Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? ради којега је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним дјелима изгонећи народе испред народа својега, који си искупио из Мисира 24Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довијека; а ти си им, Господе, Бог. 25И тако, Господе, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому његову нека буде тврда довијека, и учини како си рекао. 26Нека буде тврда, да се велича име твоје довијека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јест Бог над Израиљем, и дом Давида слуге твојега нека стоји тврдо пред тобом. 27Јер си ти, Боже мој, јавио слузи својему да ћеш му сазидати дом, зато се слуга твој усуди да ти се помоли.