1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже! 2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу. 3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје. 4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево. 5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише: 6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени, 7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима; 8И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим. 9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону. 10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу. 11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом. 12Јер говоре: Освојимо насеља Божија. 13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром. 14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе, 15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их. 16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе! 17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину! 18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.