1Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму. 2Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина. 3Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем? 4Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек. 5Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази. 6Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се. 7Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку. 8Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати. 9Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем. 10Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас. 11Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати. 12Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму. 13И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега. 14Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу. 15Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати. 16Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања. 17И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу. 18Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.