1Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени, 2Простаци и господо, богати и сиромаси. 3Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум. 4Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју. 5Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи? 6Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим! 7Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ. 8Велик је откуп за душу, и неће бити никад 9Да ко довека живи, и не види гроба. 10Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. 11Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље; 12Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. 13Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; 14Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. 15Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима. 16Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог. 17Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова. 18Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи. 19Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде. 20Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.