1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове, 2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом: 3"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог; 4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема; 5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом." 6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским. 7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових. 8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје. 9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују. 10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог. 11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом. 12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом. 13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему. 14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело. 15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба. 16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати. 17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом. 18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.