1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова. 2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве, 3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора. 4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише; 5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима; 6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове. 7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени. 8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! 9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра. 10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе; 11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег. 12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне. 13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове; 14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове. 15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! 16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи. 17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје. 18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних. 19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове. 20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог. 21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! 22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама! 23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама, 24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини. 25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему, 26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива; 27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје. 28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове. 29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну. 30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе. 31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! 32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га! 33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту, 34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој. 35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене, 36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење; 37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину. 38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује. 39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше. 40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева. 41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо. 42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја. 43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.