1Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети. 2Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне. 3Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога. 4Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти? 5Бољи је јавни укор него тајна љубав. 6Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни. 7Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко. 8Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места. 9Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним. 10Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко. 11Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи. 12Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. 13Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку. 14Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву. 15Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су; 16Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници. 17Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог. 18Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован. 19Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку. 20Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. 21Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се. 22Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово. 23Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја. 24Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена. 25Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама. 26Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву. 27И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.