1Соломунова песма над песмама. 2Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина. 3Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке. 4Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те. 5Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови. 6Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам. 7Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих? 8Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских. 9Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим. 10Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима. 11Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним. 12Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис. 13Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива. 14Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских. 15Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице. 16Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се. 17Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.