1Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта. 2Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово. 3Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом. 4Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива. 5Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду. 6Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој. 7Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој. 8Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух. 9И ко је немаран у послу свом брат је распикући. 10Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону. 11Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли. 12Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност. 13Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота. 14Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути? 15Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање. 16Дар човеку шири место и води га пред властеље. 17Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се. 18Распре прекида жреб, и између силних расуђује. 19Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору. 20Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се. 21Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов. 22Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа. 23Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро. 24Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.