1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. 2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. 3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ. 4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан. 5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара. 6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. 7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа. 8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. 9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље. 10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца. 11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ. 12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу. 13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове. 14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре. 15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу. 16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост? 17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи. 18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог. 19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао. 20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло. 21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога. 22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. 23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди. 24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље. 25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој. 26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. 27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман. 28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.