1И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим. 2А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих, 3И рече Му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо? 4А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану шта чујете и видите: 5Слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глуви чују, мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђеље. 6И благо ономе који се не саблазни о мене. 7А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар? 8Или шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима. 9Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка. 10Јер је ово онај за кога је писано: Ето, ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом. 11Заиста вам кажем: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега. 12А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га. 13Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована. 14И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи. 15Који има уши да чује нека чује. 16Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима, 17И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте. 18Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему. 19Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена. 20Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали: 21Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали. 22Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама. 23И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана. 24Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби. 25У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима. 26Да, Оче, јер је тако била воља Твоја. 27Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати. 28Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. 29Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим. 30Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.