1У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести. 2А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу. 3А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим? 4Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима. 5Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви? 6А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве. 7Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве; 8Јер је Господар и од суботе Син човечији. 9И отишавши оданде дође у зборницу њихову. 10И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили. 11А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити? 12А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити. 13Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга. 14А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде. 15И за Њим идоше људи многи, и исцели их све. 16И запрети им да Га не разглашују: 17Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: 18Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће. 19Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов. 20Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу. 21И у име Његово уздаће се народи. 22Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати. 23И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов? 24А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског. 25А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће. 26И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово? 27И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. 28А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско. 29Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити. 30Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа. 31Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима. 32И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном. 33Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје. 34Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца. 35Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло. 36А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда. 37Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити. 38Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети. 39А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. 40Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи. 41Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне. 42Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна. 43А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га. 44Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. 45Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе. 46Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме. 47И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом. 48А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја? 49И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати. 50