1У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим. 2И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше? 3Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 4Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана? 5Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 6Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе. 7Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета? 8А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; 9Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину. 10А кад учаше у једној зборници у суботу, 11И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити. 12А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје. 13И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога. 14А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни. 15А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји? 16А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни? 17И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела. 18А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је? 19Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове. 20Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије? 21Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све. 22И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим. 23Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече: 24Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи: 25Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте. 26Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си. 27А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините. 28Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране. 29И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем. 30И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи. 31У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије. 32И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу. 33Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима. 34Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте! 35Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.