1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје. 2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати; 3Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима. 4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. 5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. 6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. 7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца. 8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим; 9А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим. 10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити. 11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати; 12Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи. 13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање. 14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама? 15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат. 16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива. 17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину. 18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје; 19И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се. 20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити? 21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога. 22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући: 23Душа је претежнија од јела и тело од одела. 24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица? 25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? 26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало? 27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих. 28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни! 29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се; 30Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово. 31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати. 32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство. 33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе. 34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше. 35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене; 36И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне. 37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити. 38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама. 39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју. 40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији. 41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима? 42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк? 43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако. 44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га. 45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се; 46Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима. 47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен; 48А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега. 49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио! 50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши! 51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. 52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три. 53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју. 54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако. 55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива. 56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете? 57Зашто пак и сами од себе не судите праведно? 58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу. 59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.