1И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике. 2А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу; 3Хлеб наш потребни дај нам сваки дан; 4И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла. 5И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам; 6Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити; 7А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам. 8И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба. 9И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 10Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. 11Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију? 12Или ако заиште јаје да му да скорпију? 13Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега? 14И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи. 15А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе. 16А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба. 17А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће. 18Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе. 19Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. 20А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије. 21Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру; 22А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега. 23Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа. 24Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; 25И дошавши нађе пометен и украшен. 26Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог. 27А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао! 28А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је. 29А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка; 30Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом. 31Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна. 32Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне. 33Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе. 34Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно. 35Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама. 36Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу. 37А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу. 38А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда. 39А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе. 40Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио? 41Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто. 42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. 43Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама. 44Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их. 45А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш. 46А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите. 47Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили. 48Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате. 49Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати; 50Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света, 51Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог. 52Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им. 53А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га, 54Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.