1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог. 2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело. 3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан. 4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје. 5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком. 6Посади ме у таму као умрле одавна. 7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове. 8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју. 9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје. 10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји. 11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме. 12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу. 13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог. 14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан. 15Насити ме горчином, опоји ме пеленом. 16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео. 17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро. 18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа. 19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи. 20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени. 21Али ово напомињем срцу свом, те се надам: 22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало. 23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја. 24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати. 25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи. 26Добро је мирно чекати спасење Господње. 27Добро је човеку носити јарам за младости своје. 28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ. 29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања. 30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте. 31Јер Господ не одбацује за свагда. 32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје. 33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје. 34Кад газе ногама све сужње на земљи, 35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим, 36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ? 37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио? 38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег? 39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје? 40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу. 41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима. 42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ. 43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш. 44Обастро си си се облаком да не продре молитва. 45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа. 46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши. 47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање. 48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог. 49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора, 50Докле Господ не погледа и не види с неба. 51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог. 52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта. 53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме. 54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох! 55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље. 56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје. 57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се. 58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој. 59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју. 60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле. 61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле, 62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан. 63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма. 64Плати им, Господе, по делима руку њихових. 65Подај им упорно срце, проклетство своје. 66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.