1Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица. 2Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих! 3И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи. 4Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи. 5Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту. 6И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега. 7Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир. 8А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво. 9Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског. 10Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог. 11Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље. 12Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска. 13Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега. 14Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим. 15Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити. 16Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце. 17Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити. 18Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш. 19Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше. 20Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове. 21Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се. 22Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.