1А Јов одговори и рече: 2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила! 3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје. 4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме. 5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје? 6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца? 7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи. 8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам! 9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме! 10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог. 11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој? 12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе? 13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало? 14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег. 15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше, 16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег; 17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових. 18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се. 19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих; 20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се. 21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је. 22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми; 23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме? 24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме. 25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш? 26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар? 27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом. 28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама. 29Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том. 30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?