1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити? 2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња. 3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов. 4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави. 5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово. 6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче. 7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис. 8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју, 9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја; 10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља; 11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу; 12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа; 13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара; 14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи. 15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног. 16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја. 17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег. 18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују. 19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи. 20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача. 21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође. 22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског. 23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом. 24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити. 25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи. 26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време. 27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.