1Тада одговори Господ Јову из вихора и рече: 2Ко је то што замрачује савет речима неразумно? 3Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј. 4Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман. 5Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње? 6На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони? 7Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху. 8Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе? 9Кад га одех облаком и пових тамом; 10Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата; 11И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји. 12Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено, 13Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници, 14Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина, 15Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи? 16Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио? 17Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео? 18Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то. 19Који је пут к стану светлости? И где је место тами, 20Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном? 21Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик. 22Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео, 23Које чувам за време невоље, за дан боја и рата? 24Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи? 25Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној? 26Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека, 27Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена. 28Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне? 29Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску, 30Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају? 31Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити? 32Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити? 33Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи? 34Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило? 35Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас? 36Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум? 37Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити, 38Да се расквашен прах згусне и груде се слепе? 39 40 41