1А Јов одговори и рече: 2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха. 3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се. 4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој? 5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста. 6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје. 7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се? 8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима. 9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима. 10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се. 11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују. 12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу. 13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. 14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје. 15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо? 16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене. 17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог? 18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор? 19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете? 20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег? 21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати? 22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима? 23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи. 24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина. 25А други умире ојађене душе, који није уживао добра. 26Обојица леже у праху, и црви их покривају. 27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво. 28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници? 29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате, 30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев. 31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио? 32Али се износи у гробље и остаје у гомили. 33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја. 34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?