1А Софар Намаћанин одговори и рече: 2Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим. 3Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме. 4Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи. 5Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час? 6Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака, 7Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде? 8Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара. 9Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово. 10Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео. 11Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху. 12Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим, 13Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом, 14Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин. 15Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог. 16Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи. 17Неће видети потока ни река којима тече мед и масло. 18Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати. 19Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао. 20Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати. 21Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати. 22Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ. 23Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово. 24Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани. 25Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте. 26Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити. 27Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ. 28Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог. 29То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.