1Девете године Седекије, цара Јудиног, месеца десетог дође Навуходоносор, цар вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити. 2Једанаесте године Седекијине, месеца четвртог, деветог дана тог месеца провалише у град. 3И уђоше сви кнезови цара вавилонског, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгар-невон, Сарсехим, старешина над дворанима, Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви други кнезови цара вавилонског. 4А кад их виде Седекија цар Јудин и сви војници, побегоше и изиђоше ноћу из града покрај врта царског, на врата међу два зида; и иђаху преко поља. 5А војска халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару вавилонском у Ривлу, у земљи ематској, те му суди. 6И закла цар вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар вавилонски. 7Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге бронзане, да га одведе у Вавилон. 8А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове јерусалимске раскопаше. 9А остатак народа што оста у граду и пребеге који пребегоше к њему, остатак народа што беше остао, одведе Невузардан заповедник стражарски у Вавилон. 10Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповедник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада винограде и њиве. 11А Навуходоносор, цар вавилонски, заповеди за Јеремију Невузардану заповеднику стражарском говорећи: 12Узми га и гледај га добро, и не чини му зло, него му чини шта ти год каже. 13И послаше Невузардан заповедник стражарски и Невусазван, старешина над дворанима, и Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви кнезови цара вавилонског, 14Послаше, те узеше Јеремију из трема од тамнице, и предаше га Годолији сину Ахикама сина Сафановог да га одведе кући; тако оста међу народом. 15А Јеремији дође реч Господња кад беше затворен у трему од тамнице говорећи: 16Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево ја ћу учинити да се збуду речи моје томе граду на зло, а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан. 17Али ћу тебе избавити у онај дан, говори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш. 18Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја место плена зато што си се поуздао у ме, говори Господ.