1Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје. 2Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин, 3Дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ. 4И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост; 5Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека; 6И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке; 7И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза. 8И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране. 9Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се. 10И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири. 11И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. 12И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући. 13И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. 14И животиње трчаху и враћаху се као муња. 15И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова. 16Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. 17Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. 18И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири. 19И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. 20Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. 21Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. 22А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим. 23А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело. 24И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила. 25И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим. 26И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек. 27И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега. 28Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.