1Тешко Арилу, Арилу, граду где је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне. 2Али ћу притеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил. 3Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле. 4Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити. 5А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као плева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада. 6Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњеним који прождире. 7И мноштво свих народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притешњују, биће као утвара ноћна у сну. 8Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свих народа што војују на гору сионску. 9Станите и чудите се; вапијте и вичите: Пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовитог пића. 10Јер је Господ излио на вас дух тврдог сна и затворио вам очи, ослепио пророке и видеоце, главаре ваше. 11И свака утвара биће вам као речи у запечаћеној књизи, коју дају човеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено. 12Или да дају књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати. 13Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени, 14Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће. 15Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна? 16Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме? 17Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? 18И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих. 19И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог. 20Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње, 21Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју. 22Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети. 23Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог. 24И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.