1Тешко гиздавом венцу пијаница Јефремових, увелом цвету красног накита њиховог, који су уврх родног дола, пијани од вина! 2Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком. 3Ногама ће се изгазити гиздави венац, пијанице Јефремове. 4И увели цвет красног накита њиховог, што је уврх родног дола, биће као воће узрело пре лета, које чим ко види, узме у руку и поједе. 5У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа свог, 6И дух суда ономе који седи да суди, и сила онима који узбијају бој до врата. 7Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовитог пића: свештеник и пророк заносе се од силовитог пића, освојило их је вино, посрћу од силовитог пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу. 8Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоће, нема места чистог. 9Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разуме науку? Децу, којој се не даје више млеко, која су одбијена од сисе? 10Јер заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, овде мало, онде мало даваше се. 11Зато ће неразумљивом беседом и туђим језиком говорити том народу; 12Јер им рече: Ово је починак, оставите уморног да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати. 13И биће им реч Господња, заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, мало овде, мало онде, да иду и падају наузнако и разбију се, и да се заплету у замке и ухвате. 14Зато слушајте реч Господњу, људи подсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. 15Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се; 16Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити. 17И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. 18И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. 19Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. 20Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати. 21Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој. 22Немојте се дакле више подсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи. 23Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте беседу моју. 24Оре ли орач сваки дан да посеје? Или бразди и повлачи њиву своју? 25Кад поравни одозго, не сеје ли грахор и ким? И не меће ли пшеницу на најбоље место, и јечам на згодно место, и крупник на његово место? 26И Бог га његов учи и упућује како ће радити. 27Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом. 28Пшеница се врше, али неће једнако врећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити. 29И то долази од Господа над војскама, који је диван у савету, велик у мудрости.