1Милост и мир и љубав да вам се умножи. 2Љубазни! старајући се једнако да вам пишем за опште ваше спасеније, би ми потребно да вам пишем молећи да се борите за праведну вјеру, која је једанпут дана светима. 3Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашега благодат претварају у нечистоту, и јединога господара Бога и Господа нашега Исуса Христа одричу се. 4Али ћу вам напоменути, кад и ви знате ово једанпут, да Господ избави народ из земље Мисирске, потом погуби оне који не вјероваше. 5И анђеле који не држаше својега старјешинства него оставише свој стан чува у вјечнијем оковима под мраком за суд великога дана. 6Као што Содом и Гомор, и околни њихови градови, који су се прокурвали онако као и они, и ходили за другијем месом, поставише се углед и муче се у вјечном огњу: 7Тако дакле и ови што сањајући тијело погане, а поглаварства се одричу, и на славу хуле. 8А МИхаило Аранђел, кад се препираше с ђаволом и говораше за Мојсијево тијело, не смијаше проклета суда да изговори, него рече: Господ нека ти запријети. 9А ови хуле на оно што не знаду; а што знаду по природи као неразумна животиња, у оном се распадају. 10Тешко њима! јер путем Каиновим пођоше и у пријевару Валаамове плате падоше, и у буни Кореовој изгибоше. 11Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које вјетрови преносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из коријена ишчупана; 12Бијесни валови морски, који се пјене својијем срамотама, звијезде лажне, којима се чува мрак вјечне таме. 13Али и за овакве пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: гле, иде Господ с хиљадама светијех анђела својијех 14Да учини суд свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дјела којима безбожност чинише, и за све ружне ријечи њихове које безбожни грјешници говорише на њ. 15Ово су незадовољни викачи, који по жељама својијем живе, и уста њихова говоре поносите ријечи, и за добитак гледају ко је ко. 16А ви, љубазни, опомињите се ријечи које напријед казаше апостоли Господа нашега Исуса Христа, 17Јер вам казаше да ће у пошљедње вријеме постати ругачи, који ће ходити по својијем жељама и безбожностима. 18Ово су они што се одвајају (од јединости вјере), и јесу тјелесни, који духа немају. 19А ви, љубазни, назиђујте се својом светом вјером, и молите се Богу Духом светијем. 20И сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милости Господа нашега Исуса Христа за живот вјечни. 21И тако разликујући једне милујте. 22А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тијела. 23А ономе који вас може сачувати без гријеха и без мане, и поставити праве пред славом својом у радости, 24Јединоме премудроме Богу и спасу нашему, кроз Исуса Христа Господа нашега, слава и величанство, држава и власт прије свију вијекова и сад и у све вијекове. Амин. 25