1Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево. 2Јер та срамота прождрије труд отаца наших од дјетињства нашега, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове. 3Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу својему гријешисмо ми и оци наши од дјетињства својега до данас, и не слушасмо гласа Господа Бога својега. 4 5Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати. 6И клећеш се истинито, вјерно и право: тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати њим, и њим ће се хвалити. 7Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сијте у трње. 8Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца својега, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиде јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дјела ваша. 9Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: скупите се, и уђимо у тврде градове. 10Подигните заставу према Сиону, бјежите и не стајте, јер ћу довести зло од сјевера и погибао велику. 11Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с мјеста својега да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима. 12Зато припашите костријет, плачите и ридајте, јер се жестоки гњев Господњи није одвратио од нас. 13И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити. 14И рекох: ах Господе Господе! баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: имаћете мир, а мач дође до душе. 15У то ће се вријеме казати овоме народу и Јерусалиму: вјетар врућ с високих мјеста у пустињи дува ка кћери народа мојега, не да провије ни прочисти. 16Вјетар јачи од тијех доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд. 17Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! пропадосмо. 18Умиј срце своје ода зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве? 19Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове. 20Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из даљне земље, и пуштају глас свој на градове Јудине. 21Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ. 22Пут твој и дјела твоја то ти учинише; то је од зла твојега да је горко и да ти допире до срца. 23Јаох утроба, јаох утроба! боли ме у срцу; срце ми бије; не могу мучати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну. 24Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, на једанпут ће се опустошити моји шатори, завјеси моји за час. 25Докле ћу гледати заставу? слушати глас трубни? 26Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију. 27Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а свјетлости његове нема. 28Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се. 29Погледах, а гле, нема човјека, и све птице небеске одлетјеле. 30Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестокога гњева његова.