1Зашто хоћете да се правдате са мном? ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ. 2Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождрије пророке ваше као лав који дави. 3О роде! видите ријеч Господњу; бијах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? зашто говори мој народ: господари смо, нећемо више доћи к теби? 4Заборавља ли дјевојка свој накит и невјеста урес свој? а народ мој заборави ме толико дана да им нема броја. 5Зашто говориш да је добар твој пут тражећи што љубиш? па си и неваљале жене научио својим путовима. 6И јоште на скутовима твојим налази се крв сиромаха правијех; не налазим копајући, него је на свјема њима. 7А ти говориш: нијесам крив, гњев се је његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: нијесам згријешио. 8Зашто трчкаш тако мијењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца. 9Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима. 10 11Говоре: ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другога, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се са свијем оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ. 12Подигни очи своје к висинама, и погледај гдје се нијеси курвала; на путовима си сједела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом. 13Зато се уставише дажди, и не би познога дажда; али у тебе бјеше чело жене курве, и не хтје се стидјети. 14Хоћеш ли отселе викати к мени: оче мој, ти си вођ младости моје? 15Хоће ли се срдити једнако? хоће ли се гњевити довијека? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш. 16Још ми рече Господ за времена цара Јосије: јеси ли видио што учини одметница, Израиљ? како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се ондје. 17И пошто учини све то, рекох: врати се к мени; али се не врати; и то видје невјерница, сестра њезина, Јуда. 18И свидје ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја невјерница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва. 19И срамотнијем курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом. 20И код свега тога не врати се к мени невјерница сестра јој Јуда свијем срцем својим, него лажно, говори Господ. 21Зато ми рече Господ: одметница Израиљ оправда се више него невјерница Јуда. 22Иди и вичи ове ријечи к сјеверу, и реци: врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гњев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гњевити довијека. 23Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу својему, ти си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нијесте слушали гласа мојега, вели Господ. 24Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једнога из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион. 25И даћу вам пастире по срцу својему, који ће вас пасти знањем и разумом. 26И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: ковчег завјета Господњега; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати. 27У то ће се вријеме Јерусалим звати пријесто Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњему у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца својега злога. 28У то ће вријеме дом Јудин ићи с домом Израиљевијем, и доћи ће заједно из земље сјеверне у земљу коју дадох у нашљедство оцима вашим. 29Али ја рекох: како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно нашљедство мноштва народа? И рекох: ти ћеш ме звати: оче мој; и нећеш се одвратити од мене. 30Доиста као што жена изневјери друга својега, тако изневјеристе мене, доме Израиљев, вели Господ. 31Глас по високим мјестима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевијех, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога својега.