1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, 2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог. 4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. 5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. 6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. 7Нема вођу ни управитеља ни господара; 8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. 9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? 10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, 11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. 12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима; 13Намигује очима, говори ногама, показује прстима; 14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. 15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека. 16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: 17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, 18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, 19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. 20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. 21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла. 22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; 24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим. 26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. 27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале? 28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже? 29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. 32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; 33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. 34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.