1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, 2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. 5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. 6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. 7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. 8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, 9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, 12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! 14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. 15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17Имај их сам за се, а не туђин с тобом. 18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој, 21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове? 22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.