1Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огријешио си се о своју душу. 2Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета свједочиће. 3Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом! 4Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде ни за што? 5Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде. 6Тешко ономе који поји ближњега својега, додаје мијех свој да би га опојио и гледао му голотињу. 7Наситићеш се срамоте мјесто славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој. 8Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу звијерјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему. 9Шта помаже резан лик што га изреза умјетник његов? шта ливен лик и учитељ лажи, те се умјетник узда у дјело своје градећи нијеме идоле? 10Тешко ономе који говори дрвету: прени се! и нијему камену: пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему. 11А Господ је у светој цркви својој; мучи пред њим, сва земљо! 12 13Молитва пророка Авакума; за пјевање. 14Господе, чух ријеч твоју, и уплаших се; Господе, дјело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гњеву сјети се милости. 15Бог дође од Темана и светац с горе Фарана; слава његова покри небеса и земља се напуни хвале његове. 16Свјетлост му бијаше као сунце, зраци излажаху му из руку, и ондје бјеше сакривена сила његова. 17Пред њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу његовијех. 18Стаде, и измјери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вјечне горе, слегоше се хумови вјечни; путови су му вјечни. 19Видјех шаторе Етиопске у муци, устрепташе завјеси земљи Мадијанској. 20Еда ли се на ријеке разгњеви Господ? еда ли се на ријеке распали гњев твој? на море јарост твоја, кад си појездио на коњма својим и на колима својим за спасење?