1Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке.
2Ондје ће те прождријети огањ, мач ће те исјећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца.
3Имаш трговаца више него што је звијезда на небу; хруштеви падоше, па одлетјеше.
4Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлијећу, и мјесто им се не познаје гдје бјеху.
5Задријемаше твоји пастири, царе Асирски, полијегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере.
6Нема лијека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?
7
8
9Бреме које видје пророк Авакум.
10Докле ћу, Господе, вапити а ти нећеш да чујеш? докле ћу ти викати: насиље! а ти нећеш да избавиш?
11Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру?
12Зато се оставља закон, и суд не излази нигда, јер безбожник оптјече праведника, зато суд излази изопачен.
13Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дјело у ваше дане којега нећете вјеровати кад се стане приповиједати.
14Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нијесу његова.
15Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази.
16Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од вукова увече, велико ће мноштво бити коњика његовијех, и идући издалека коњици његови долетјеће као орао кад хити на лов.
17Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни вјетар, покупиће робље као пијесак.
18И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити потсмијех, смијаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га.