1А Господ рече Сотони: Господ да те укори, Сотоно, Господ да те укори, који изабра Јерусалим. Није ли он главња истргнута из огња?
2А Исус бијаше обучен у хаљине прљаве, и стајаше пред анђелом.
3А он проговори и рече онима који стајаху пред њим: скините с њега те прљаве хаљине. И рече му: види, узех с тебе безакоње твоје, и обукох ти нове хаљине.
4И рекох му: нека му метну чисту капу на главу. И метнуше му чисту капу на главу, и обукоше му хаљине; а анђео Господњи стајаше.
5И анђео Господњи засвједочи Исусу говорећи:
6Овако вели Господ над војскама: ако узидеш мојим путовима, и ако уздржиш што сам наредио да се држи, тада ћеш ти судити дому мојему и чуваћеш тријемове моје, и даћу ти да ходиш међу овима што стоје.
7Чуј, Исусе поглавару свештенички, ти и другови твоји што сједе пред тобом, јер су ти људи чудо; ево, ја ћу довести слугу својега, клицу.
8Јер гле, камен који метнух пред Исуса, на том је једном камену седам очију; гле, ја ћу га отесати, говори Господ над војскама, и узећу безакоње те земље у један дан.
9У тај дан, говори Господ над војскама, зваћете сваки ближњега својега под винову лозу и под смокву.
10
11Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човјека који се буди ода сна.
12И рече ми: шта видиш? А ја рекох: видим, ето свијећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његовијех на њему, и седам лијевака за седам жижака што су горе на њему,
13И двије маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с лијеве.
14И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: шта је то, господару мој?
15А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: зар не знаш што је то? И рекох: не, господару мој.
16А он одговори и рече ми говорећи: то је ријеч Господња Зоровавељу: не силом ни крјепошћу него духом мојим, вели Господ над војскама.
17Што си ти, горо велика, пред Зоровавељем? равница; и он ће изнијети највиши камен, с усклицима: милост, милост њему.
18И дође ми ријеч Господња говорећи:
19Руке Зорововељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.
20Јер ко је презрео дан малијех ствари? јер ће се радовати кад виде камен мјерачки у руци Зоровавељу онијех седам очију Господњих које прелазе сву земљу.
21Тада одговарајући рекох му: што су оне двије маслине с десне стране свијећњаку и с лијеве?
22И опет проговорих и рекох му: што су оне двије гранчице маслинове, што су међу два лијевка златна, који точе злато?
23И рече ми говорећи: зар не знаш што је то? А ја рекох: не, господару мој.