1Опет подигох очи своје и видјех, и гле, човјек, и у руци му уже мјерачко.
2И рекох: куда идеш? А он ми рече: да измјерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина.
3И гле, анђео који говораше са мном изиде, и други анђео изиде му на сусрет.
4И рече му: трчи, говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему.
5И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега.
6Еј, еј, бјежите из земље сјеверне, говори Господ, јер вас разасух у четири вјетра небеска, говори Господ.
7Еј Сионе, који сједиш код кћери Вавилонске, избави се.
8Јер овако вели Господ над војскама: за славом посла ме к народима, који вас оплијенише; јер ко тиче у вас, тиче у зјеницу ока његова.
9Јер ево ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плијен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама.
10Пјевај и весели се, кћери Сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ.
11И многи ће се народи прилијепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама.
12И Господ ће наслиједити Јуду, свој дио, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим.
13Нека мучи свако тијело пред Господом, јер уста из светога стана својега.
14