1Двадесет четвртога дана једанаестога мјесеца, а то је мјесец Сават, друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи: 2Видјех ноћу, а то човјек јахаше на коњу риђу, и стајаше међу миртама које бијаху у долу, а за њим бијаху коњи риђи, шарени и бијели. 3И рекох: шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: ја ћу ти показати што је ово. 4Тада човјек који стајаше међу миртама проговори и рече: ово су које посла Господ да облазе земљу. 5И они проговорише анђелу Господњему који стајаше међу миртама, и рекоше: ми обидосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је. 6Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудинијем, на које се гњевиш већ седамдесет година? 7А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добријем ријечима, милијем ријечима. 8И рече ми анђео који говораше са мном: вичи и реци: овако вели Господ над војскама: ревнујем за Јерусалим и за Сион веома. 9И гњевим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгњевих а они помогоше на зло. 10Зато овако вели Господ: обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнуту преко Јерусалима. 11Још вичи и реци: овако вели Господ над војскама: опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утјешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим. 12Тада подигох очи своје и видјех, и гле, четири рога. 13И рекох анђелу који говораше са мном: што је то? А он ми рече: то су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим. 14Потом показа ми Господ четири ковача. 15И рекох: шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.