1Овако вели Господ над војскама: ако је чудно у очима остатку тога народа у ово вријеме, еда ли ће бити чудно и у мојим очима? говори Господ над војскама. 2Овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне. 3И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом. 4Овако вели Господ над војскама: нека вам се укријепе руке који слушате у ово вријеме ове ријечи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 5Јер прије тијех дана не бјеше плате ни за човјека ни за живинче, нити бјеше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једнога на другога. 6А сада нећу бити као прије остатку тога народа, говори Господ над војскама. 7Него ће усјев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у нашљедство остатку тог народа. 8И као што бијасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов; не бој те се, нека вам се окријепе руке. 9Јер овако вели Господ над војскама: као што вам намислих зло учинити, кад ме разгњевише оци ваши, вели Господ над војскама, и не раскајах се, 10Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину; не бојте се. 11Ово је што треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 12И не мислите један другоме зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ. 13Потом дође ми ријеч Господа над војскама говорећи: 14Овако вели Господ над војскама: пост четвртога мјесеца, и пост петога и пост седмога и пост десетога обратиће се дому Јудину у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.