1И ви, Етиопљани, бићете побијени мачем мојим. 2И дигнуће руку своју на сјевер, и затрће Асириску, и Ниневију ће опустити да буде суха као пустиња. 3И у њој ће лежати стада, свакојако звијерје између народа, и гем и ћук ноћиваће на довратницима њезинијем; гласом ће пјевати на прозорима; пустош ће бити на праговима; јер ће се поскидати кедровина. 4Таки ће бити весели град, који сједи без бриге, који говори у срцу свом: ја сам, и осим мене нема другога. Како опустје! поста ложа звијерју! Ко год прође мимо њ звиждаће и махати руком. 5 6Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком! 7Не слуша гласа, не прима наука, не узда се у Господа, не приступа к Богу својему. 8Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра. 9Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон. 10Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видјело, не изостаје, али безбожник не зна за стид. 11Истријебих народе, куле им се разорише, улице им опустих, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника. 12Рекох: побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим су чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дјела своја. 13Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плијен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гњев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождријети сву земљу. 14Јер ћу тада промијенити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили му сложнијем раменима. 15Испреко ријека Хуских који се мени моле, расијани моји, донијеће ми даре. 16Тада се нећеш више стидјети ниједнога својих дјела, којима си ми згријешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој. 17И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње. 18Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховијем језик пријеваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши. 19Пјевај, кћери Сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери Јерусалимска! 20Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла. 21У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: не бој се; Сиону: немој да ти клону руке.