1Јер и ми бијасмо негда луди, и непокорни, и преварени, служећи различнијем жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другога. 2А кад се показа благодат и човјекољубље спаса нашега Бога, 3Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа светога, 4Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа спаситеља нашега, 5Да се оправдамо благодаћу његовом, и да будемо нашљедници живота вјечнога по наду. 6Сине Тите! истинита је ријеч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вјероваше Богу труде и старају за добро дјело: ово је корисно људима и добро. 7А лудијех запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно. 8Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се, 9Знајући да се такови изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио. 10Кад пошљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да ондје зимујем. 11Зину законика и Апола лијепо опреми да имају све што им треба. 12Али и наши нека се уче напредовати у добријем дјелима, ако гдје буде од потребе да не буду без рода. 13Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин. 14 15