1Јер и ми бијасмо негда луди, и непокорни, и преварени, служећи различнијем жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другога.
2А кад се показа благодат и човјекољубље спаса нашега Бога,
3Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа светога,
4Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа спаситеља нашега,
5Да се оправдамо благодаћу његовом, и да будемо нашљедници живота вјечнога по наду.
6Сине Тите! истинита је ријеч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вјероваше Богу труде и старају за добро дјело: ово је корисно људима и добро.
7А лудијех запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.
8Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се,
9Знајући да се такови изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио.
10Кад пошљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да ондје зимујем.
11Зину законика и Апола лијепо опреми да имају све што им треба.
12Али и наши нека се уче напредовати у добријем дјелима, ако гдје буде од потребе да не буду без рода.
13Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин.
14
15