1А јави у времена своја ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерено по заповијести спаситеља нашега Бога, 2Титу, правоме сину по вјери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога оца и Господа Исуса Христа, спаса нашега. 3Зато те оставих у Криту да поправиш што је недовршено, и да поставиш по свијем градовима свештенике, као што ти ја заповједих, 4Ако је ко без мане, једне жене муж, и има вјерну дјецу, коју не коре за курварство или за непокорност. 5Јер владика треба да је без мане, као Божиј пристав; не који себи угађа, не гњевљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак; 6Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист; 7Који се држи вјерне ријечи по науци, да буде кадар и свјетовати са здравом науком, и покарати оне који се противе. 8Јер има много непослушнијех, празноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања, 9Којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради. 10А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси. 11Сведочанство је ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вјери, 12Не слушајући Јеврејскијех гаталица ни заповијести људи који се одвраћају од истине. 13Чистима је све чисто; а поганима и невјернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савјест. 14Говоре да познају Бога, а дјелима га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дјело ваљани. 15 16А ти говори што пристоји здравој науци: