1Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевијех:
2Сви имају мачеве, вјешти су боју, у свакога је мач о бедру ради страха ноћнога.
3Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета Ливанскога;
4Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери Јерусалимске.
5Изидите, кћери Сионске, и гледајте цара Соломуна под вијенцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његова.
6
7Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;
8Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.
9Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих;
10Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, гдје висе тисућама штитови и свакојако оружје јуначко;
11Двије су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима.
12Док дан захлади и сјенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјанову.
13Сва си лијепа драга моја, и нема недостатака на теби.
14Ходи са мном с Ливана, невјесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха Аманскога, с врха Сенирскога и Ермонскога, из пећина лавовских, с гора рисовских.