1Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си! очи су ти као у голубице.
2Лијеп ти си, драги мој, и љубак! и постеља наша зелени се.
3Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
4
5Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.
6Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама.
7Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему.
8Уведе ме у кућу гдје је гозба а застава му је љубав к мени.
9Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
10Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
11Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
12Глас драгога мојега; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
13Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашега зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.