1Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си! очи су ти као у голубице. 2Лијеп ти си, драги мој, и љубак! и постеља наша зелени се. 3Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове. 4 5Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу. 6Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама. 7Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему. 8Уведе ме у кућу гдје је гозба а застава му је љубав к мени. 9Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави. 10Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли. 11Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља. 12Глас драгога мојега; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова. 13Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашега зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.