1 2 3 4Соломунова пјесма над пјесмама. 5Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина. 6Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе дјевојке. 7Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те. 8Црна сам, али сам лијепа, кћери Јерусалимске, као шатори Кидарски, као завјеси Соломунови. 9Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах својега винограда, који ја имам. 10Кажи ми ти, којега љуби душа моја, гдје пасеш, гдје пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих? 11Ако не знаш, најљепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских. 12Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновијем. 13Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима. 14Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрнијем. 15Док је цар за столом, нарад мој пушта свој мирис. 16Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.