1Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на вријеме да се поткријепе а не да се опију. 2С лијености угибље се кров и с немарнијех руку прокапљује кућа. 3Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све. 4Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клијети, у којој спаваш, не псуј богатога, јер птица небеска однијеће глас и што крила има доказаће ријеч. 5 6Баци хљеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи послије много времена. 7Раздијели седморици и осморици; јер не знаш како ће зло бити на земљи. 8Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на сјевер, гдје падне дрво ондје ће остати. 9Ко пази на вјетар, неће сијати, и ко гледа на облаке, неће жети. 10Како не знаш који је пут вјетру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дјела Божијега и како твори све. 11Изјутра сиј сјеме своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.