1Боља је мудрост него оружје убојито; али један грјешник квари многа добра. 2 3Од мртвијех муха усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цијена мудрости и слави. 4Срце је мудрому с десне стране, а лудом је с лијеве стране. 5Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свјема да је безуман. 6Ако се подигне на те гњев онога који влада, не остављај мјеста својега, јер благост уклања велике гријехе. 7Има зло које видјех под сунцем, као погрјешка која долази од владаоца: 8Лудост се посађује на највише мјесто, и богати сједе на ниском мјесту. 9Видјех слуге на коњима, а кнезови иду пјешице као слуге. 10Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија. 11Ко одмиче камење, удариће се о њих; ко цијепа дрва, није миран од њих. 12Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштри, тада треба више снаге; али мудрост може боље оправити. 13Ако уједе змија прије бајања, ништа неће помоћи бајач. 14Ријечи из уста мудрога љупке су, а безумнога прождиру усне његове. 15Почетак је ријечима уста његовијех лудост, а свршетак говору његову зло безумље. 16Јер луди много говори, а човјек не зна што ће бити; и ко ће му казати што ће послије њега бити? 17Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.